Prof. dr Braco Kovačević, INTELEKTUALCI O BOMBARDOVANJU SRBA

Kao društveni fenomen, rat je fascinirao mnoge književnike, pjesnike, glumce, npr. Apolinera, Koktoa, Marinetija. Kada je u pitanju odnos prema Srbima, nisu samo političari i mediji, nego su i intelektualci širili propagandni govor mržnje. Za Kajzerlinga su Srbi „primitivna rasa ratnika i razbojnika“, za Gintera Grasa, koji je takođe podržao „humanitarnu intervenciju“ NATO-a na Srbiju, „agresori su u prvom redu Srbi“ i „krajnje je bilo vrijeme da se Jugoslavija napadne, nadam se da nije prekasno“. Za njemačkog filozofa Jirgena Habermasa je „opravdana NATO agresija“; Suzan Sontag će govoriti o „pravednim ratovima“, a evropski desničari poput Edgar Morena, Andre Gliksmana, Anri Levija, i mnogih drugih intelektualaca, će prihvatiti apriornu propagandnu priču o „srpskoj krivici“ i Srbima kao agresorima.

Pored ovih, bilo je i drugih „intelektualaca“ koji su iz različitih, a najčešće „etičkih razloga“, insistirali na bombardovanju Srbije. Za ruskog pjesnika i Nobelovca Josifa Brodskog, „Srbija, nesumnjivi agresor, trebalo bi da bude prisiljena UN rezolucijom da snosi čitav teret reparacija“; „Srbi su nemilosrdni ljudi, spremni zaklati nožem, što mogu zahvaliti svom slovenskom porijeklu“, stav je Fransoa Kremioa, pripadnika snaga franscuskog SFOR-a. „Predlažem da se srpskoj djeci zabrani u školama učenje srpske nacionalne poezije“, izjavio je prof. dr Rolf-Diter Kluge, direktor slavističkog seminara Univerziteta u Tibingenu. Bombardovanje je podržao i Srđa Popović, advokat i potpisnik zahtjeva svjetskih intelektualaca za bombardovanje, koji je za zagrebački Globus u oktobru 1994. godine izjavio: „Nema mira dok Srbija ne bude vojno poražena“. Pol Džekson, urednik lista „Kalgari san” je decidno rekao: „Srbi trguju ljudskim organima svojih žrtava kako bi obezbedili novac za svoj rat. Trebalo bi da đavolski bombardujemo Beograd“, a Piter Justinov – „Srbi su dvodimenzionalan narod sa težnjom ka prostakluku… Životinje koriste svoje resurse znatno sređenije nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju“. Neki političari i državnici su se zalagali za bombardovanje SR Jugoslavije, da bi kasnije izrazili žaljenje i skepsu o tome da li je ono uopšte bilo neophodno.

Za čitav tekst, kliknite ovdje.