Rasprave o kapitalu najčešće se susreću u ekonomskim istraživanjima, ali se govori i o drugim vrstama kapitala. Širenje pojma kapitala na neka druga polja veoma je značajno i heuristički plodonosno za istraživanje obrazovnih procesa.
Ekonomski kapital odnosi se na posedovanje ekonomskih dobara kao što su imovina, deonice ili ulaganja. Ova vrsta kapitala se odmah i direktno pretvara u novac i može biti institucionalizovana u obliku vlasničkih prava. Kulturni kapital i kulturni resursi uključuju obrazovne kvalifikacije i istaknutost u svetu umetnosti i nauke. Kulturni kapital, pod određenim uslovima, može postati ekonomski kapital i biti institucionalizovan u formi obrazovnih kvalifikacija. Socijalni kapital odnosi se na socijalne mreže (prijatelji, porodica, kolege sa posla). U tom smislu, socijalni kapital predstavlja skup preovlađujućih neformalnih normi neke zemlje i ima snažan uticaj na tok obrazovanja. Simbolički kapital se zasniva na prestižu, ugledu, poštovanju i “ostalim vrednim akreditacijama”. Simbolički kapital poprima sve tri vrste prethodnih kapitala.1 Primetno je da mnogi sociolozi, kao i ekonomisti, nisu oduševljeni zbog sve šire upotrebe izraza socijalni kapital. Sociolozi ga vide kao nastojanje i želju ekonomista da dominiraju društvenim naukama, a ekonomisti ga smatraju nejasnim konceptom koga je teško ili gotovo nemoguće kvantitativno izraziti.
Za čitav tekst, kliknite ovdje.