Ових дана пажњу ми је привукла информација да је у Стразбуру отворена изложба о Јасеновцу. То је заправо одлична вијест јер се коначно истина о тој фабрици смрти појавила и на мјесту гдје се креира европска политика. То је мјесто гдје се креира и страшна ревизија историје Другог свјетског рата.
То је постало мјесто гдје су се побједници над фашизмом подијелили на ”нас” и ”њих” Овим текстом покушавам истаћи неке од могућих одговора. Питам се можемо ли се одазвати магловитом позиву да не гледамо у прошлост, већ да гледамо у будућност. На прво слушање овај позив дјелује прихватљиво, али само на тренутак. Творци идеје о заједници словенских народа, махом српска интелектуална и политичка елита, су након Првог и Другог свјеског рата опростили Хрватима и Муслиманима злочине над српским народом и сарадњу са германским агресорима да би оснажили корак у будоћност. Та будућност нас је одвела у два страдања, у два свјетска рата. Распадом посљедње Југославије одвела нас је нову Хрватску без Срба. Данас су Срби у Хрватској на нивоу статистичке грешке лишени свих грађанских и етничких права.
За читав текст, кликните овдје.