U obrazovnom okruženju VI je izazvala pravi potres. Tradicionalni školski sistem, koji se zasniva na proveri znanja putem eseja i domaćih zadataka, suočava se sa krizom identiteta. Mladi odgovore više ne traže u bibliotekama, već ih generišu za nekoliko sekundi.
To može dovesti do kognitivnog pamćenja gde se kritičko razmišljanje zamenjuje jednostavnim kopiranjem naredbi. Granica između pomoći i varanja postaje zamagljena, što mlade primorava na razmišljanje o etici, a učitelje na traženje novih načina provere stvarnog razumevanja. Upravo se ovde ukazuje prilika za učitelje da brzo „pronađeni“ sadržaj nauče da adekvatno interpretiraju, postave ga u društveni kontekst i istovremeno učine upotrebljivim. O tome koliko duboko VI zadire u kognitivne procese učenja piše R. Luckin (2018)1 , profesorka na University College London. U svom radu naglašava da VI ne sme da zameni ljudsku inteligenciju, već mora da je dopunjuje: „Veštačka inteligencija nam može pomoći da razumemo kako učimo i omogućiti nam personalizovanije obrazovanje, ali moramo paziti da ne izgubimo sposobnost kritičkog prosuđivanja informacija“.
Za čitav tekst, kliknite ovdje.