Бити интелектуалац у правом смислу ове ријечи, критички интелектуалац према друштву и свијету у којем живи, никако није лако. Француски филозоф Жан Пол Сартр је добро рекао да би интелектуалац „морао бити независан, говорити истину, предочавати стварност онаквом каква она јест, без априористичких становишта о свом значењу.
Не схватају сви да је нужно оставити интелектуалцу ту могућност, која се састоји у једноставном посматрању, показивању и предочавању, па стога и у самом озбиљном критиковању. Не зато што би било прописано да он мора критички говорити, него једноставно зато што видјети и показати већ само по себи значи критику“. Интелектуалци се налазе на једном вишем духовном нивоу, вишем нивоу вриједносне љествице и зато су морални арбитри у расуђивању о стварима према којима имају битно критички однос. У том смислу је и амерички социолог Рајт Милс сасвим добро рекао: „интелектуалац треба да буде морална савјест свог друштва, бар у погледу вриједности истине“.
За читав текст, кликните овдје.