Роми су вишерелигијски и вишеконфесионални народ Балкана, који је на свом историјском путу загубио прапостојбинску веру, пригрливши религију већинског окружења. У Србији су баштиници хришћанства и сунитског ислама, али се њихово традиционално хришћанско (православно/римокатоличко)/исламско религијсковероисповедно биће последњих година озбиљно нарушава упливом протестантизма, са трајним импликацијама на њихов идентитет.
Резервисаност и неповерење одређивали су у прошлости понашање официјелних религијских структура и црквених великодостојника иних провенијенција према Ромима као верницима. Проблем лежи у незаинтересованости црквених институција и високих служитеља на које се угледа паства. Православне цркве и Исламска заједница нису никад оформиле посебна тела за мисионарење међу Ромима, а локално свештенство држало се подаље од ромских гета, у којима се одвијао свакодневни живот. Поводећи се за исказаном небригом, вероисповедна браћа са зазором их је поглеђивала на молитвама у храмовима или свечарским поворкама, а нису изостајали ни изливи религијске нетрпељивости.
За читав текст, кликните овдје.
Views: 3