Постављена истраживачка теза да млади све мање читају налази своје утемељење нарочито у савременим друштеним околностима с краја XX и почетка XXI вијека. Проблем кризе читања и његове посљедице све су евидентнији на свим нивоима организације људских активности – од глобалног до локалног односно од свакодневног до политичког.
Узроци проблема су несумњиво друштвене природе и могуће их је идентификовати већ у макро друштвеним процесима. Наиме, дјеловање културне глобализације, на темељу механизма забаве, довело је до учесталог и масовног провођења слободног времена на друштвеним мрежама, испред ТВ-а, те у шопинг центрима умјесто продуктивног утрошка енергије и организације слободних активности на читање (књига, часописа, итд.) и друге облике културног уздизања (посјете позориштима, поетским вечерима и сл.), а не само на праћење серија, емисија и филмова. Тако је дошло до потискивања читања, као развојне и креативне менталне активности, на маргине живота појединаца, а самим тим и друштвених група, којима исти припадају, односно из сфере културе уопште, јер ново доба мултимедије подразумијева и нове приоритете конзумације претежно аудио-визуелних садржаја.
За читав текст, кликните овдје.
Views: 6
1979; 39 3861 5 can you buy priligy online