Декларативно се залажући за слободу говора и слободу избора као „вриједности Запада“, те исте вриједности Запад потискује и поништава. У својој суманутој мржњи према Русији и Русима, Запад забрањује извођење класичних дјела руских композитора, забрањује читање руских писаца, забрањује додире са руском културом. На удару ове параноичне ирационалности налази се и – ћирилица.
За Запад, који је нетолерантан и не жели да разумије друге културе, руски језик је увијек био необичан и компликован, а руска азбука збирка неразумљивих слова. Под утицајем вањских и унутрашњих непријатеља, ћирилица је у Русији могла постати латиница. Наиме, народни комесар Анатолиј Луначарски је био велики заговорник пребацивања руског ћириличног писма у латинично писмо, сматрајући да је ћирилица својеврсна „заоставштина предреволуционарне Русије“. Међутим, Стаљин се супроставио овој аутошовинистичкој и аутогеноцидној намјери.
За читав текст, кликните овдје.
Views: 6