Пандемија корона-вируса изазвала је повећану бригу о менталном здрављу, посебно у пост-ковид фази третирања посљедица на психо-физичком нивоу личности. Сходно томе, повећао се и број медијских написа односно информативних портала са препорукама ношења терета анксиозности и депресије, као савремених пратилаца свакодневног стресног живота (младих) људи.
Стрес је акутно стање дисбаланса личности током суочавања са неповољним животним приликама и може прерасти у кризу, уколико се одређеним техникама односно промјеном животног стила, па тако и исхране, на вријеме не санира или бар ублажи, како би се спријечила појаве кризе. А да би то било могуће, уклањање стреса је немогуће без познавања стресора односно узрочника, чија је стрес само посљедица. А шта су стварни узроци депресије и анксиозности, и која су то неочекивана њихова рјешења, открива нам ингенијална студија Јохана Харија, која представља синтезу најрелевантијих научних истраживања и вишеструких доказа, о доминантно друштвеним тј. социокултурним стресорима, који за социологију представљају својеврсно откриће, али и проширење, те несумњиву потврду, теорије отуђења Карла Маркса: 1) „отуђење од садржајног посла“, 2) „отуђење од других људи“, 3) „отуђење од смислених вриједности“, 4) „отуђење од трауме из дјетињства“, 5) „отуђење од статуса и поштовања“, 6) „отуђење од свијета природе“, 7) „отуђење од оптимистичне и сигурне будућности“, 8) и 9) „улога гена и промјена у мозгу“.
За читав текст, кликните овдје.
Views: 3
